АЛМИЈУМСКИ ДУГМИЋИ

0
131

Није вас више срам
да гледате себи у леђа
Да немате марамицу ни боквицу
свом срцу
јагњету које се покурјачило
и одметнуло из прсију
Више немаш вајде од свирале
ни прутића ишараног варницом
Оном шаром која је била улев
под њеним вратом
и петља око срца
Гујица је јутрос
и свилен конопчић
Онај који смо стекли и наследили
када се замутила Ситница у венама
„Девојко моја
напојде ми коња
Не могу боса“
Видим је јутрос како качи кошуље
на ленку пред кућом
на којој гуче јастреб
претворен у голуба
И тепа српу под рогом
где се таласа шеница
пуна иња уместо класја
„не могу боса
напољу је роса“
Лепо си ме умила стара
поткресала ми косу
и нокте
Па сам постао ластавица
са сабољом испод пазуха
Оном без мастила
сребрног млека
и слатке соли
Чујем те како лажеш комшинку
да је снаја прала кошуње
А ти их само качиш
Никга нема на џади
зарасла је
Комшинка је одавно постала
боца испод веранде Богу
Оно је нико брест
из очеве капе
из које испадају тачкице и
алмијумски дугмићи
којима си нам уста шећерила…

Рогатица 8. јануар 2019.

Слободан Ристовић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here