Из књиге «Бајка о Анђелији»

0
64

Једног дана

Једног ће дана човек човеку
бити звезда
и шкргут беса замениће
песма грленог извора
и зора ће се родити без јаука;
суноврат доброте тада неће бити
мрак који је закључао
последња пристаништа.

Једног дана ће човек човеку
постати земља родна,
а не луталачка,плачна
и шкргут кремена и мача
замениће ход по осмеху сунца
и дечијим видицима.

Све ће да се промени
кад срца не буду каменоломи јалови,
кад у њих ушетају свици милости,
кад поломљени сатови у оку вечности
откуцају секунд опроштаја.

Једног дана када се човек
помири са Небом.

Недостаје

Недостаје….
Твоја мајушна,бела рука у мојој руци,
као сребрна шкољка што замишљена
плута изнад Месеца,
као златни лептир што пева
гласом лета.

Недостаје….

Твоја нечујна храброст да будеш земља
по којој бесно јури коњица страха
и не може јој ништа.

Недостаје…

Стаклени хоризонт твог последњег погледа
са ивице света
где облаци путокази имају крила
и у невидљивом хору певају сен и сан.

Тамо смо биле заједно
и моје срце уз твоје
као два усамљена крста крајпуташа
и камено звоно које је позвало
само једну да оде,
на безимену свечаност,
у савршени,невини спокој
рађања и нестајања.

Хелена Калинче

 

Хелена Калинче

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Хелена Калинче, рођена у Смедереву 1970.године, завршила Филолошки факултет у Београду, ради као наставник српског језика и књижевности. Бави се писањем песама , кратких прича и лекторисањем. Песме и приче су јој објављиване у неколико зборника и часописа, међу којима су и часопис за књижевност,уметност и културу ,,Акт“, ,,Илустрована политика“и др. Објавила је 2016. године збирку песама ,,Бајка о Анђелији“. Освојила је исте године другу награду на Међународном Сабору духовне поезије у организацији Књижевног клуба Раковица.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here