Они нас мрзе без милости

0
99

Има нека правила које озбиљан човек поштује. Прво је – не мешај паре и пријатељство, друго – ко има лепу жену нема пријатеље и треће – то што ти не би појео лава не значи да неће он тебе.

Пре неки дан отишли Звездаши у Сплит да се брчкају и лоптају у базену. Еј и да пију кафу (каву) на риви… замисли будалетина. Јесу млади, али да су толико неодговорни је невероватно. Још су одговорнији они који су их водили тамо. Претпостављам да су старији од њих. Претпостављам да знају да је Сплит у Хрватској. А да људи који живе у тој земљи патолошки мрзе Србе. Срби који сумњају у то да их становници Хрватске мрзе су наивчине и у најмању руку сумњиве могућности сагледавања стварности. Суштина, темељ хрватске душе се заснива на мржњи према Србима. И то никада и ништа неће да промени. Некада када су морали Хрвати су то пригушивали и прикривали. Не крили него прикривали. А омамљени Срби су у ту невешту и офрљу обману заиста веровали. И што је најстрашније већина становника Србије и дан данас са неком полусимпатијом гледају на већину становника Хрватске.

Истина је следећа: они нас мрзе. Сваким својим удахом ваздуха нас мрзе. Без милост. Без жеље да нас мање мрзе. Без планова да нам се приближе. С плановима да нас униште, омаловаже и опљачкају. Идеал Хрватске је да затре Србе а да у Србији живе безбожни и преверени бивши Срби. Србија без Срба. Србија као покрајина Хрватске. Као Хрватска њива, ливада и испаша.

Кад се каже Хрватска ја једино мислим на Јасеновац. У мојој свести лист јасена је на сваком црвеном пољу шаховнице а србосек уцртан на белом. Тако ја доживљавам ту државу. Када би поједноставио то би за мене био неосуђен зликовац који ми је побио пола фамилије а сада ме зове у новоотворен хотел да дођем да му будем гост. Дабогда никад не видео море, ни ја ни ико моја ако би то било на хрватској обали. Дабогда цркао од жеђи ако би попио из чаше коју ми је пружила усташка рука. Дабогда се уцрвљао свако ко им је злочине опростио а они опроштај нису ни тражили.

Кунем ко баба јер немам моћ да дигнем мач освете и посвете. Да дигнем мач и ударим њиме о камен кремен и раздвојим Србе од несрба. Тек тада ће Хрватска да укаже поштовање Србима. Кад Срби буду Срби а не покупљени, заплашени замбији заражени лажним комунизмом и трулином титоизма.
Хрвати кад мрзе Србе урлају: ЧЕТНИЦИ!!! Да да… четници, они одлично знају ко смо ми и кога треба да мрзе: Србе четнике. Не мрзе партизане, не мрзе комесаре, па они су њихови. Што би они мрзели потомке Јова Капичића када им је он обављао крвничке послове и место њих затирао Србе.
Ограничавам се и наглашавам да ово сматрам за Шумадију. Како је то у Босни, Хрецеговини и Далмацији било не бих смео да судим осим да ми је познато да је тамо народ спашавао Војвода Ђујић и његови команданти.
Ојдо ја од Сплита до Ђујића и Тита. Најжалије ми је онога дечка чудног имена: Александро? Шта то значи? Или си Александар, или си Касандра? Мислим да су њега његови тукли и брукали. Виче ђетић: немоте мене нисам Србин… а да је Србин онда би било људски фер и спортски да га бију. Него није… не грешите душу Сплићани не бијте несрбина. Куд ће сада мучени Краљ да краљује. Мислим да сад кад се већ окупао у сплитском мору и кад су га крстили нека им га. Звезда нек игра без голмана док га не нађе голмана у Тополи ,или у Заклопачи. Или нек га узме на позајмицу од Партизана. Јој каквих имена…

Имам ја право да мрзим Хрватску, ал´ имам право и да поштујем неког Хрвата. Када се помене породица покојног Мате Парлова ја из поштовања устанем. Његовог синовца Луку дочекам к´о да ми је из Берана из ујчевине дошао. Нека се и то зна.

Никола Апостоловић

(Фактор, Бијељина)

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here