Много бабица, деца килава

1
158

Почињем да се плашим за коначан исход грађанских протеста, иако они сваким даном постају све масовнији и шире се на све већи број градова у земљи, па чак и у иностранству, јер све је више препаметних аналитичара, тотално контрадикторних – рекао бих чак и на страни оних који нису негативно настројени према протестима. Ево и тв Н1, телевизија којој верујем и редовно је пратим, у синоћном Дневнику у 19, отвара следећу дилему: какви су капацитети уједињене српске опозиције и колико су реална њена обећања, па се у склопу тако постављене теме, јављају аналитичари који заступају тезе да ни после 12 недеља протеста Савез за Србију није успео да се позиционира као уједињени фактор побуњених грађана. И даље: конкретни покушај да се премости јаз са народом је тзв. споразум са народом који је млак гест, али ето солидан увод за неке озбиљније потезе.

А нико не помиње који би то озбијнији потези могли бити, поготову ако се има у виду које су забуне ти исти аналитичари производили приликом „порађања“ Савеза за Србију, а кад је реч о протестним шетњама грађана, од самог почетка до данас – чији су то протести и који је њихов карактер.

Кад је реч о првој дилеми – рађању Савеза за Србију, да подсетим, у почетку бејаху само гласови изражене потребе за обједињењем опозиције и – Ђилас. Чак и око овог првог питања – обједињења опозиције, било је најразличитијих дилема – те да ли је то уопште добро или је корисније да се иде у више опозиционих колона, па затим, кад су у питању „колонаши“, у колико колона, каквих колона, којих политичких програма и још свега и свачега, као да није било јасно да тако разједињена опозиција ево већ годинама трпи поразе од Вучића који тих филозофско – теоретских дилема уопште нема, примајући у своју коалицију и „бабе и жабе“.

Друго питање, звано Ђилас је – опет по схватању текућих „аналитичара“, питање свих питања, како за власт, тако и за опозицију. Они из власти га најрађе називају лоповом који је покрао Србију и тиме започињу сваки свој говор – као Катон, трибун у старом Риму, који је сваки свој говор у Сенату започињао речима: Ханибал анте портас – Ханибал је пред вратима, Картагину треба разорити! А кад је реч о овима из опозиције, они га најрађе називају тајкуном, а у последње време и мож’ мислити – да је хтео да туче своју бившу жену која га је нешто уцењивала, а неки чак причају и да је псовао мајку овима из организације крајње левице Маркс 21 (сачувај ме боже као некада Црвене бригаде у Немачкој), које је очигледно власт убацила са задатком да минирају протесте.

Па како ови последњи никако да схвате – ако су им намере часне и поштене, да се власт само Ђиласа и плаши, те да је то „коњ на кога треба играти“, јер што се тиче оних осталих за власт су они оно што су и до сада били – сто година деведесет гроша. Ђилас ми неће замерити што га прогласих за „коња на кога треба играти“. Ја сам помало и Енглез, дуго сам живео тамо па ми нешто од тога и остало у сећању – кад је руководство Конзервативне странке схватило да Маргарет Тачер више „није коњ са којим могу добити наредне изборе“, они су јој то тако и поручили, на шта им је она одговорила и то одмах из Париза где се затекла у службеној посети, да ће она још дуго њих да води, да би већ сутрадан по повратку у Лондон, сазвала конференцију за штампу на којој је лично потврдила оно о коњу и повукла се, Конзервативци су за новог лидера изабрали Џона Мејџора и победили на наредним изборима.

Наравно, ја не мислим да су мееђу њима сви часни и поштени. Донедавно главни опозиционари – Саша Јанковић и Саша Радуловић, којима је очигледно био важнији рејтинг унутар опозиционог блока од резултата на изборима – важно је само прећи цензус и бити присутан у политици, а потом кад једног дана ова власт оде, докопати се лидерске позиције у опзиционом блоку и тако се позиционирати у будућој власти, међутим и њима је у тој стратегији проблем био Ђилас и ратовали су против њега таман као и ови из власти, па је њхова политика доживела фијаско и на то се више не би требало враћати да сличних – мање или више прикривених, нема и у постојећем Савезу за Србију. Ту пре свега мислим на поражену струју ДС-а на челу са Шутановцем, којих практично и нема у политици, као и на Бориса Тадића, лидера СДС-а, које је Ђилас својевремено поразио унутар самог ДС-а, а потом се повукао из политике, преузео функцију Председника кошаркашког савеза Србије, спасао српску кошарку, а онда се и из тога елегантно повукао и вратио свом бизнису.
Укратко, Ђилас је очигледно један успешан човек, прагматичар, који је све што је радио добро радио и зато је за све горе поменуте био шок кад је Ђилас, видевши куд ова власт води, одлучио да се врати у политику. Из тог времена остаће упамћена порука коју су му Шутановац, тадашњи лидер ДС-а и Борис Тадић, бивши лидер те странке поручили да он не треба да очекује подршку од ДС, већ да је његова дужност да он помогне ДС-у, јер да није било ДС-а он никад не би ни постао тако популаран као што јесте.

Из свих тих разлога, „порађање“ Савеза за Србију је било и дуго и мучно, изостали су тада главни играчи – поменути Саша јанковић и Саша Радуловић, Чеду Јовановића и Чанка већ одавно нико и не убраја у опозицију, окупили су се они мањи на бази заједничког циља – да победе ову власт и поставе демократске институције које ће уместо једног човека водити земљу, а потом расписати слободне изборе па како ко у њима прође. А све то уз силан страх да се не замере горе поменутим аналитичарима који би једва дочекали да пишу како је ето Ђилас поново злоупотребио опозицију и ставио се на чело те организације, па им је ваљда отуда и унутарња организација слаба и компликована, што им је и главна мана.

У таквој ситуацији започињу грађаански протести и Савез за Србију је у огромној дилеми – прикључити се или не прикључити се протестима, јер се ту одмах отвара дилема од стране поменутих аналитичара – то су грађански протестии и не треба дозволити да се у њих инфилтрира опозиција која је, као што је опште познато, компромитована. Мој Н1, ни ту не заостаје. Већ после првог протеста иде специјална емисија у којој су гости несуђени говорници на првом протесту, глумица Мирјана Карановћ и кошаркашки тренер Душко Вујошевић. И док Душко Вујошевић заступа тезу да опозиција треба не само да подржи прротесте, већ да се њима и прикључи, дотле Мирјана Карановић заступа тезу да опозиција не треба ту да се меша – из свих горе поменутих разлога. Стекао сам утисак да је водитељ емисије – главни уредник те телевизије, више на страни става који заступа Мирјана Карановић, а у то ме уверава и њихова садашња уредничка политика – у студио доводе извесног Вулета Жорића, за кога кажу да је писац, који опет главног кривца налази у опозицији, наравно опет у овима из „Савеза за промене“ јер ко би се други ту подразумевао, па каже – Ето сад кад ти се све наместило као кец на једанаест ти то не моожеш, јер те се лоше сећају, па Вуле – који судећи по спољним габаритима очито није љубитељ шетњи, проалази оригиналну тврдњу – Они који не иду на протесте, али ни на митинге подршке, најважнији су за промене, рече Вуле. Аферим, ко схвати разумеће.

Па како да се не разлуде и организатори протеста и Савез за Србију. Покушали су са захтевом да се опозиција изјасни о томе како замишља вођење државе по освајању власти. Ови су им одговорили предлогом Споразума са народом у неких десетак тачаака. Аналитичари то онако професорски оцењују као млак али добар почетак – не кажу, ни како је требало другачије ни који би то требали да буду даљи потези.
Аман људи уразумите се, код оваквих ваших анализа протести ће неминовно да усахну и да се угасе сами од себе. Ко може разумно очекивати да ће, на пример, глумац Бранислав Трифуновић, свака му част и хвала за ово што чини – а исто се односи и на остале организаторе протеста, да забатали своју струку и своју каријеру и да постане аматерски организатор протеста, све док ова власт не падне, или док то не буде по мери горе наречених аналитичара.

Седите заједно и договорите се. Ако очекујете помоћ од Савеза за Србију, реците им отворено да је њхова обавеза да учествују у протестима, а не да се крију да их неко не види – е да их неко од ових набеђених аналитичара не би оптужуио да желе да вам преузму протест. Да морају и да вам помогну у организацији и ширењу даљих протеста. А ви и даље радите колико можете и посматрајте их – имате тај папир, назван Споразум са народом и учините да он не буде само папир – наџирите их и реагујте кад год неко покуша да искочи из тога. То вам је једини пут да спасете ово што сте започели. И немојте се плашити Ђиласа. За добрим се коњем прашина диже (ево већ два пута га у овом тексту тако назвах). Да власт има нешто против њега, одавно би га ухапсили или бар приапсили као Мишковића и оног Космајца. А то што је он тајкун – на Западу где је капитализам рођен, то није погрдна реч. То су уважени грађани који су успели у свом бизнису. Камо среће да је и нама више таквих. Ђилас је још као студент протестовао против Милошевића и био онај који је Милошевића позвао да оде са власти. Завршио је факултет и у оним лудим временима деведесетих – у време ДОС-а, није се бавио политиком. Ни тада, ни кад је ДОС дошао на власт, па не знам ко му је то омогућио да опљачка Србију. Бавио се својим послом и успео – изгледа да је и то неопростив грех у овој земљи.

Драгиша Чолић

1 КОМЕНТАР

  1. Србе до овог протеста није било могуће покренути на самоодбрану! Да ли због медијске манипулације, да ли због полицијске опструкције, да ли због несвешћености, необавештености и обмане јавности и сваког појединог Србија! Или можда због тога што такве протесте нико није плаћао… А ови протести су добро плаћени. И одмах су се окупили наводни организатори, све перјанице србомржње, као муве око…Све гпри од горега и заиста, Боже опрости, скоро гори од курјачког, мада су ус твари веома слични… Циљ једа се фингира некаква непостојећа демократија у апсолутизму курјачког, да се курјачки као најподеснији велеиздајник сачува од растућег неповерења и нерзадовољства тако што ће се показати да постоје и гори од њега. А зашто народ иде у ове протесте „1 од 5 милиона“? Па зато што је незадовољство превршило праг толеранције и што нема другог начина да се то покаже и диктатор смени! Диктатор неће бити смењен, јер плаћене вође протеста немају та овлашћења и такав циљ, они само бацају маглу и крмељиве очи Србства. Што се овим протестом цкупи више србомрзачких организатора и што покажу виши ниво србомржње, то ће ићи у изборну корист курјачког! А шта је излаз из овог безизлаза? Ван сваке сумње добро је што су незадовољни Срби почели окупљати у протесту. До сада ти никада није пошло за руком ни по ком основу. Али сада плаћеници јашу на томе, а власт и медији им не смеју ништа, недији их чак и подржавају. Добро би било да се протести, овакви какви су сада, прошире на сва већа места у Србији, да се омасове и онда да по сили невоље родољубиви део протеста преузме иницијативу и на говорницам открије маси истину о организаторима и преокрене протест у истински покрет за спас Србије и Србства. То није немогуће, јер се процењује да у тој маси протестаната нема ни 10% другосрбијанских учесника…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here