Приватизација националне фреквенције by Митровић Жељко

0
57
Жељко Митровић, загађивач медијског простора

Јуче сам у тексту „Да се разаберемо“, говорећи о РТС-у, поменуо и коришћење националних фреквенција, што је судећи по коментарима изазвало прилично интересовање, а један од коментара је био: „Да ову анализу мозе да цује народ на националној фреквенцији барем половина би друкције размисљала…“ Без жеље да се и ја упишем у аналитичаре – и овако их је и премного и свакојаких, а у уверењу да ће се једног дана, надам се ускоро, неко овим питањем озбиљно позабавити, износим најсвежији пример, од синоћ, чији сам директни учесник био, али пре тога – шта су националне фреквенције?

Интересантно је да Закон о јавном информисању и медијима не помиње националне фреквенције па тиме ни њихову расподелу. То је препуштено РЕМ-у – Регулаторном телу за електронске медије, а како они раде довољно је видети ко поставља њеегове чланове и онда све бива јасно.

Поменути Закон о јавном информисању и медијима, дефинише међутим циљ регулисања, па у члану 2. каже: „Правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређивања вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања и омогућавања слободног развоја личности”.

Поменути закон дефинише и јавни интерес, па већ у ставу 1. члана 15. каже да је јавни интерес у области јавног информисања: „истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана Републике Србије“.

Е сад, да ли се тако Законом дефинисан циљ јавног информисања и јавни интерес остварују уређивачком политиком РТС-а – „Јавног сервиса у власништву грађана Србије“, како то РТС саопштава грађанству сваког јутра на почетку програма, просудите сами, а ако би неким чудом њихов одговор био позитиван, онда ја питам – а како се у то уклапа изјава Вође који отворено каже да нама издајницима који не подржавамо његову политику не да ни три минута простора на тој, нашој, телевизији.
О уређивачкој политици осталих телевизија са националном фреквенцијом са аспекта горе цитираних законских одредби о циљу информисања и јавном интересу- Пинка, Хепија, Студија Б … такође просудите сами.

А сад да се вратим на пример који сам на почетку овог текста најавио – моје породично веће одлучи синоћ да ће на телевизији да се гледа филм Клијент, Пинк 2, у 20 часова. Нисам баш неки љубитељ Пинковизије, али заинересова ме садржај, а игра и мој омиљени глумац Томи Ли Џонс, па седох и ја да гледам. Већ на самом почетку – блок реклама у трајању од 15 минута. Од тога, бар половина времена – Жељко Митровић, власник Пинка, о будућим програмима те телевизије. А пошто такви блокови реклама, са све Жељком Митровићем у сваком од њих, постадоше учестали, негде око 22 сата устадох да видим колико је према тв програму планирано да тај филм траје – до 22,15, пише. Кад је у 23 сата почео следећи блок истих реклама – опет са све Жељком Митровићем, устао сам и отишао на спавање, а из револта нисам хтео да питам укућане ни како се филм завршио ни докле је трајао. По динамици коју сам описао док сам га гледао, то је морало да траје негде до испред поноћи! Дакле, 1,5 – 2 сата колико од прилике филм траје, и исто толико реклама – што је много, много је!

Греши Жељко Митровић, власник Пинка, кад каже да је то његова телевизија и да он ту може да ради шта хоће. Телевизија јесте његова, али је национална фреквенција наша и он је није купио, већ му је она додељена под претпоставком – законском, да би му она могла бити и одузета уколико је не користи у складу са јавним интересом, у ком случају би та његова телевизија имала значај „тв Бабушница“ (ако таква постоји) и видела би се до треће букве.

Има ту много питања која би се у вези описаног случаја могла поставити, на пример:
– које је то поштовање гледалаца, јер међу њима свакакако има и оних који поштују и планирају своје време;
– није ли 1,5 сат реклама (а толико их је синоћ минимално морало бити) само током трајања једног филма, безобразно много;
– ако 1 секунд рекламе на Пинку (према сајту „Каматица“) кошта и до 18.000 динара, колики је приход остварио Пинк за време трајања реклама од тих 1,5 – 2 сата, само на том једном филму?

Ја нисам од оних који „гледају у туђи џеп“, ценим пословне успехе, али из овог последњег питања се може видети колико је значајно добити националну (дакле и моју) фреквенцију, па ако је већ тако био би ред да се ја као гледалац и поштујем.
А могло би се с тим у вези поставити – транспарентно, и питање колико је ова држава (дакле и моја држава) од таквих реклама наплатила пореза, јер сећамо се, било је код те телевизије у недавној прошлости с тим у вези неких проблема о којима је штампа писала. Да не отварам овде и нека правна питања, на пример – да ли директно учешће Жељка Митровића, власника поменуте телевизије, у поменутим рекламним блоковима, спада у сопствену потрошњу на коју се такође плаћа порез.

Да, сетих се на крају још једног питања: кад Вођа каже, не дам ни три минута програма издајницима – знамо, то смо ми који не подржавамо његову политику, фашистима – знамо то је Бошко Обрадовић, тајкунима – знамо и то, то је Ђилас, па питам: како то да је он тајкун, а Жељко Митровић мио и добар сарадник – који су ту критеријуми у питању?

Опет сам вас сморио па ћу вам испричати један виц. Чули сте сигурно ону песму што је певају Нови фосили – добре девојке иду у рај, а лоше куд год пожеле, па се сетих једног вица о Перици: На ћасу веронауке, учитељица каже – Нека дигну руке они који хоће да буду добри и иду у рај. Перица диже руку и рече – Мени је мама рекла да одмах после часа дођем кући!

Драгиша Чолић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here