Не дам

0
228

Не дам грумен земље плодне,
ни у гају шљиве родне,
нити бора нити јелу
не дам багрем у свом селу!

Не дам грмље а ни цвеће,
не дам шибље ни дрвеће,
не дам росу не дам траву
не дам Дрину не дам Саву!

Не дам Тису ни Мораву
не дам крсну српску славу,
не дам јутра не дам зоре
не дам Аду наше море!

Ни икону Светог Саве
не дам свећу крсне славе,
не дам цркве ни храмове
не дам комад земље ове!

Не дам сунце не дам свице
не дам ласте не дам птице,
не дам гнездо кукавице
ни у парку љубичице!

Ни слободе своје не дам
нећу да је иком предам,
не дам коров не дам жару
не дам локвањ не дам бару!

Не дам цврчка нити мрава
ни у штали мојих крава,
не дам кућу не дам жито
све је ово племенито!

Не дам зграду ни улицу
ни дечију ципелицу,
не дам небо јер је моје
ни заставе наше боје!

Крајпуташе који стоје
ни песама што се поје,
на дам круну ја двоглаву
Немањићку свету славу!

Ни тробојке наше не дам
нећу да је иком предам,
од предака не дам гроба
јер крв наша није роба!

Ни Лазара, Обилића
мајку девет Југовића,
не дам свету ја Србију
ни Косово, Метохију.

Где год српска нога хода
наш је камен ваздух вода,
могу само да завиде
и зла свога да се стиде!

Јуначкога ми смо рода
светиња нам је слобода,
корење је овде наше
узалуд нас ратом плаше!

У Београду, 15. априла 1999. године у 19:00 часова

Горан Витић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here