Плес дамара

0
112
Невенка Миланко

Украла је море
и све обале,
тражећи морнара
својих снова.

У хаљини од пјене
лијепа је попут виле.
Златна јој коса
морем расута.
Сву пучину позлатила,
вјетар у себи заробила.

Док је плахо носи,
брујањем се прожима
кроз дивну арију,
са чедном римом
заљубљених валова.

У грешном дрхтању вирова
са жељом се бори,
не слутећи
да у некој ували,
плешу и његови дамари.

У чежњи лице на груди
да му удјене,
она и мјесец заведе,
а он се у немоћи предаде.

Како да одоли
једној Венери.

Освјетли јој
море и обале.
до ушћа
њеног сунца
доведе је.

Невенка Миланко

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here