Држ’те лопова?

0
217
[print-me target=".td-post-header, .td-post-content" do_not_print=".td-module-meta-info, .td-category" /]

За оне млађе који се тога не сећају, био један филм, италијански, из времена послератне Италије, Виториа де Сике, једног од највећих светских редитеља тог времена, под називом Крадљивци бицикла. Доста се тога позаборављало, али ми је у сећању култна сцена филма – крадљивац бицикла улеће у масу која јури лопова и виче из свег гласа „Држ’те лопова“. Признајем да сам ово преписао из једног свог ранијег текста, а какве то везе има са темом о којој данас пишем, немам појма, чиста асоцијација.
Поводом вести да је Синишу Малог, министра финансија у влади Републике Србије, Први основни суд у Београду, осудио на новчану казну од 150.000 динара зато што је у септембру 2017. године изјавио да Драган Ђилас, један од опозиционих лидера, „води кампању за свој повратак, не да би имао функцију због функције, већ да би наставио да краде и пљачка и још читав низ других увреда и неистина“, Синиша Мали је изјавио да ће он и даље наставити да Ђиласа назива пљачкашем и лоповом, јер то је неправоснажна пресуда на коју ће он изјавити жалбу, па да најпре ово мало разјаснимо са аспекта права и правосуђа:
–    Судови овакве пресуде доносе по тужби тужиоца због повреде части и угледа, а висина изречене казне зависи од разних олакшавајућих или отежавајућих околности, при чему свакако највећу тежину има да ли је то што је тужени изјавио, а што је било повод тужби, истинито или није. Из изјаве туженог Синише Малог да ће он у жалби покушати да докаже да су његове изјаве биле оправдане, произилази да он у току првостепеног поступка то није успео да докаже.
–    Ми немамо образложење пресуде из чега би се видело које је олакшавајуће, односно отежавајуће околности суд у конкретном случају узео у обзир, па ћу овде навести само околност да је тужени високопозиционирани државни функционер и ту одмах долазимо до интересантних запажања. Имао сам прилику да неких десетак година живим и радим на „западу“ и на бази тог искуства тврдим да би то тамо било узето као отежавајућа околност – са аспекта изречене казне, а сигуран сам, на бази примера којима располажем, да би то био и разлог за оставку, односно смену министра. Код нас је, међутим, опет на бази конкретних примера, обрнут случај. Пре неки дан је објављено да је ИИИ Основни суд у Београду прогласио кривом и и осудио владајућу Српску напредну странку да Драгану Ђиласу, плати 100.000 динара, због повреде части и угледа, зато што су у Јануару 2018. рекли да је он „лопов, тајкун,преварант, неко ко краде и поново би да пљачка.“ А мене је тај исти суд осудио да једном грчком адвокату коме сам рекао да је преварант јер ми није платио за услугу коју сам за њега извршио, а што чак ни на суду није било спорно, са 300.000 динара. Уосталом, и горе поменута казна од 150.000 динара, изречена Синиши Малом је доказ томе.
–    Једно од основних правних начела је да се изреченом казном постигне сврха кажњавања, те да таква казна у будућности дестимулативно делује на слична понашања у друштву. Колико се оваквим казнама тај принцип остварује код нас можете из наведених примера просудити и сами. Зар би Синиша Мали смео тако да се понаша ако је његова странка само пре пар дана кажњена за исто дело. А он супротно томе, отворено изјављује да ће се тако и убудуће понашати, чак и у периоду у коме виши суд треба да одлучује о његовој жалби. Он тиме отворено изјављује да ће то дело чинити и даље, што би правници рекли – у поврату, а у сваком правном систему, па званично и у нашем, се чињење дела у поврату узима као посебно отежавајућа околност.

А зашто се и Синиша Мали и Српска напредна странка тако понашају, при чему никоме од њих не пада на памет да ако је неко лопов, против њега покрену регуларни кривични поступак и захтевају да га суд казни по закону, тим више што је сва власт у њиховим рукама?

Њима не пада на памет да то учине, јер би се током тог суђења морало утврђивати да ли је тај кога они свакодневно прозивају и оптужују стварно лопов, преварант и пљачкаш или није, те ако то не би било доказано, који би даљи ефекат у текућој политичкој борби те њихове оптужбе имале.

Друго, и Српска напредна странка и Синиша Мали и њихов неприкосновени вођа по највише, знају да ако и буду првостепено осуђени – што овде и јесте случај, да решавање по жалби у нашој судској пракси траје у просеку преко две године – у њиховом случају ће трајати све док су они на власти, те да ту за њих и нема никакве практичне опасности, не чак ни на бази укалкулисаног ризика, јер се политички ефекти паушалних оптужби остварују одмах, а правни онда када то више и не буде релевантно.

А сад да се вратим на наслов – какве везе има Синиша Мали са Виториом де Сиком и његовим филмом Држ’те лопова, али пре тога – ко је Синиша Мали? Ја сам о томе у тексту Мали графолог, у октобру 2015. године, написао: „Синиша Мали, о коме је овде реч има фасцинантну пословну биографију. Већ са 29 година постаје помоћник министра за приватизацију, да би само пет месеци након тога прешао у Агенцију за приватизацију на радно место директора Центра за тендерско-аукцијску приватизацију, реструктурирање и тржиште капитала, где остаје пуне две године, да би затим, почетком 2004. године напустио ту позицију и основао своју компанију за саветовање у области „куповине и продаје предузећа, финансијског реструктурирања, консолидације пословања и саветовања компанија ради побољшања њихових финансијских перформанси.“ У том тексту је реч о ономе што је тада открио
КРИК – Мрежа за истраживање криминала и корупције, да Синиша Мали има на бугарској ривијери 24 стана, што је он демантовао изјавом да тамо има само један стан и једноставном тврдњом да потпис на документу где је то евидентирано није његов, већ да је фалсификован, што су му поверовали и наши истражни органи, чиме је овај случај и скинут са дневног реда. Ето то ме је асоцирало да овај текст насловим онако како сам га горе и насловио.

Драгиша Чолић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here