Пробуди се Србијо моја

0
80
[print-me target=".td-post-header, .td-post-content" do_not_print=".td-module-meta-info, .td-category" /]

Како спаваш Србијо моја,
без успаванке, без пољупца за лаку ноћ,без наде?
Како спаваш Србијо моја,
без даха, без гласа, без откуцаја срца, без мила?
Како спаваш Србијо моја, док кроз ноћне море тумараш сама,
у бунилу буниш, у лудилу лудиш, у тами тамиш?
Како спаваш Србијо моја, те за јутро не знаш, на дан си заборавила,
вече запоставила, док у црној ноћи тамујеш, ко задње часе да бијеш?
Како спаваш Србијо моја, па не чујеш таласе река својих,
не крилиш крила да дотакнеш небо, не слушаш звоњаву цркава твојих, не мариш за муку народа свог?
Како спаваш?
Пробуди се Србијо моја!
Отвори очи, погледај искрено у сопствено лице, па пусти срце да те води,
јер оно једино зна прави пут.
Пробуди се Србијо моја!
Јутро јутри у благости и цвату, дан одани у нади за будућност,
вече дочекај спкојно с’ миром.
Пробуди се Србијо моја, памети дај шансу, крени путем младости и лепоте.
Пробуди се Србијо моја, тргни се из чељусти зла и самоће,
одбаци бреме беде и лажи и крени путем, правим путем, путем слободе.
Пробуди се Србијо моја, да не буде доцкан!
Не дај брату на брата, не дај међу на међу, не дај прошлост у понор,
не дај будућност у блато, не дај!
А ти, ти крени, чујеш ли ме Србине!?
Крени поносно к’о прадедови твоји, коракни смело,
кликни гласно и кажи доста је било!
А ти, ти крени, чујеш ли ме Србине!?
Земља је твоја већ натопљена крвљу, бедом, тугом и болом, доста је!
Крени Србине, храбро без страха и кажи не дам ти земљу своју,
не дам судбину своју,  планине, реке, не дам небо своје, не дам Сунце, не дам!
Крени Србине, покрени лавину младости, среће и песме!
Крени, погледај око себе, за своје сутра,
за хлеб што Бог ти га даде,  за народ, за љубав, за наду, за боље!
Крени и не застајкуј, корачај и крвожедну неман копљем прободи
к’о што Свети Ђорђе у аманет ти остави.
Крени у своје сутра обојено пролећем и осликано демократијом.
Ослушни цвркут птице, шум ветра, ослушни брзаке и потоке,
загрли шуме и пољане житне, насмеши се и прекрсти крстом православља.
Крени и освоји своју слободу, узми што ти припада, бори се,
избори се и не дај, јер Србија то је све моје и твоје.

Светлана Цеца Станковић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here