МЕХМЕД –ПАША СОКОЛОВИЋ У XVI ВИЈЕКУ ШТИТИО ЦРКВЕНУ ИМОВИНУ ОД САМОВОЉНИКА

0
289
  • Овај способни и мудри државник у интересу државе настојао је да одржава правду и ред знајући за ону истину „ТЕМЕЉ, ДРЖАВЕ ЈЕ ПРАВДА“. О данашњој неокомунистичкој и дукљанско – монтенегринској правди довољно илустративно говоре чињенице везане за Предлог закона о слободи вјероисповијести

Један од најмоћнијих државника у историји турске царевине, био је Мехмед-паша Соколовић, родом из Санџака. За доба три турска султана: Сулејмана сјајног, Селима и Мурата II. он је био велики всзир (Министар предсједник или предсједник Владе). Једно од највећих доброчинстава што је Мехмед-паша Соколовић учинио за једнокрвну православну браћу је обнављање Пећке патријаршије. Соколовић се није зауставио на овом доброчинству већ је настојао да их заштити од зулума и неправде, да црквену имовину манастира обезбиједи од самовољника. У том циљу Мехмед паша Соколовић је сачинио предлог а Султан издао ферман (царску наредбу) из кога се јасно види колико је у то доба узета у заштиту православна црква у турској држави. У том ферману између осталог пише сљедеће:
„АКО СУ ВЛАСТИ ОДУЗЕЛЕ ШТОГОД ОД МАНАСТИРА, ДА СЕ БЕЗ ИКАКВОГ ИЗГОВОРА ОДМАХ ВРАТИ МАНАСТИРИМА, да се дозволи заступницима манастирским да у име своје могу јахати коње и мазге, облачити своја разна одијела, њихове приходе које имају од вакуфа (цркава) и народа, да могу слободио примити и њима руковати, а ви хришћанима наредите да што год припада манстиру Хиландару и његовим заступницима, да дају без икаквог изговора, јер за опстанак манастира треба народна помоћ.

ФЕРМАН КАО ЗАШТИТА ЦРКВЕ

Ово јсе посљедња наредба и најстрожа са моје стране, коју као цар Отоманске царевине и заступник свих признатих вјера НАРЕЂУЈЕМ, да се од сада у мојој царевини свака вјера исповиједа, И ДА СТОЈИ ПОД НАШОМ ЗАШТИТОМ И ДА НИКО НЕ СМИЈЕ ОТИМАТИ КАКО ПОКРЕТНА ТАКО И НЕПОКРЕТНА МАНАСТИРСКА ДОБРА ХРИШЋАНА.
Ако сс у поменутој комисији докаже, да је неко учинио штету манастирима и ако ко од сада то учини, да се такав човјек најстроже казни, и да се имена истих криваца мени пошаљу.
Немој да оставите да ми одсада овакве жалбе долазе. Овај ферман да прочитате народу и да га они као своје право чувају.“

Ето како у шеснаестом вијеку гдје се још тама мрачног средњег вијека није била поди- гла, у то доба један Санџаклија, Србин по роду, муслиман по вјери, уноси свијетло правде, једнакости, братске и човјечанске љубави, у најнемирнији и најосјетљивији крај турске царевине. Овај способни и мудри државник у интересу државе настојао је да одржава правду и ред знајући за ону истину „ТЕМЕЉ, ДРЖАВЕ ЈЕ ПРАВДА“.

О данашњој неокомунистичкој и дукљанско – монтенегринској правди довољно илустративно говоре чињенице везане за Предлог закона о слободи вјероисповијести.

Јован Маркуш

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here