Давид КЕЦМАН ДАКО: СНОВИДИ ЛАЗЕ КОСТИЋА /У дослуху са Хипносом /

При ишчитавању песама Лазе Костића, почев од оних написаних у младости „Снове снивам“ из 1861. или „Међу јавом и мед сном“, написане 1863. године, када је песник имао двадесет, односно двадесет и две године,...

ВИДОВДАНСКИ ЕТОС У ДАНАШЊОЈ СРБИЈИ

(I) “И ако смо изгубили царство, Душе наше губити немојмо!“ (Народна песма) Лаза Костић је у свом Прологу за Горски Вијенац, питао песника на Ловћену: „Ал’ који је, у врашком сјемену, Најжешћи крвник твоме племену?” Ha Ловћен-капи замагли се храм, облачак над...

Видоје Марјановић: Винчанска култура и писменост

Корен писмености у винчанском писму Милоје М. Васић је обављао археолошка ископавања у Винчи у периоду од 1911. до 1934. г. Тако је настало његово капитално дело "Праисторијска Винча 1 - 4". Он је утврдио...

Хаџи Мирјана Н. Стојисављевић: Ћирилица – писмо православних Словена

Када не постоји унутрашњи непријатељ, спољни непријатељи ти не могу ништа. (В. Черчил) Сада су власт у цијелом свијету узели Јевреји и желе у потпуности искоријенити хришћанство. (Старац Јосиф Ватопедски) Ћирилица, семиотичко обиљежје православне словенске културе, изложена...

Славица Спасић: СОНЕТ У СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ

Једна строга, окоштала форма и дан-данас привлачи песнике да своје стиховање опробају баш на овај начин, пишићи сонете. Тако, иако су неки можда предсказивали да сонет неће издржати конкуренцију слободног стиха, имамо песнике који...

Рецензије Милијана Деспотовића и Благоја И. Ранковића за збирку песама Верице Тадић „Пелудна тишина

Милијан Деспотовић: БИТНОСТ ЛИНИЈЕ У КРУГУ Ко зна шта сањају Наши прсти (Верица Тадић) Има у нашој поезији, додуше мало, песника који јесу песници - сочинитељи. Оних, који више раде на језику него на "наивној" слици, које читалац...

Високи принципи Видовданске етике (Беседа Петра Милатовића на Видовданској академији у Руском културном институту...

По Видовдану се у српском случају вечност вечности учи по небеском пространству образа испод три прста. Вечност се по Видовдану вечности учи зато што је на тај дан 1389. године српска душа нашла своју душу,...

Бранко Микашиновић: Срби Крајишници и њихова улога у Аустроугарској војсци као историјски оквир за...

Роман Сеобе Милоша Црњанског и књига Ђура Затезала, Михајло барун Микашиновић од Змијског Поља, пружају сликовит увид у живот Срба средином осамнаестог века у Војној крајини. Обе књиге осветљавају многоструке аспекте страдања и борбе...

Др Хаџи Мирјана Н. СТОЈИСАВЉЕВИЋ: ЋИРИЛИЦА И ПРАВОСЛАВНО СЛОВЕНСТВО

Тешко се човјек може спасити од људске злобе и ограничених људи који познају само оно што су их научили. Милош С. Милојевић Рат за наш ум 1. Јесенас се навршило сто година од октобарске револуције (1), тог најкриминалнијег...

Миодраг ЛукиЋ: Тесла као „Божанство“ у езотеријском (Њу Ејџ) календару

Један мој роман почиње следећом реченицом: Лудост је устоличена као врлина, глупост је постала друштвено прихватљива, док је здрав разум проглашен маном, а савијест гријехом. Можда само ја тако видим свијет у коме живимо, односно...