Невенка Миланко: Милују шапатом вјетрови

Дарујеш ми небо У распјеваној зори, дарујеш ми небо очију својих, непрегледну башту у којој већ засадио си цвијеће. Опијено мирисом збуњено ми срце, осмјехом твојим анђеоски благим, трепери маштом сред небеских висина. Од златних зрака постељу нам правиш, покривач је од бисера роса. Удахнула сам звијезде у грудима за тебе да...

Прошетам по јефтином карактеру

ЛУПКАМ ПОТПЕТИЦАМА Не просипај бело вино По црвеној хаљини То што сам сама Не значи да нисам дама. Таквим као ти Накривим шешир Кораком лаганим Прошетам По јефтином карактеру Скупим образом. Дебелим ђоном Лупкам танким потпетицама Све док се не претворим у тачку Твога погледа. Ниси ти принц Нити...

Progovara joj duša snom u snu

SANJA SJENOVITE ZORE Zjenicama uspavane u gori vile, galopira vitez na konju bijelom. Oreol mu od magle prozirne, oko stasa ogrtač od gorskoga lišća, perjanica labudova krila. Samo Bog može biti ljepši od njega, progovara joj dusa snom u snu. Čeznjom joj se usne u cvijet žedni pretvorise, i postaše svih...

КАД ОСТАНЕШ БЕЗ ОБРАЗА

Црњосави Кад останеш без образа онда ти се изгуби и огледало на њему, па не можеш огледнути срам и стид Али ни лице видети Из те празнине те гледају очи рођене а ти их не...

Учини да ми јесен зазелени

УЧИНИ У овој ноћи, месец на небу зри Спустио нежну причу на прозор мој Донесе собом Мораве топли пој Кревет је спреман. Ћутим, стигао си. Облак се тамни тихо негде скрио Та сам те чекала у празном гнезду Сто година! Да...

МИ`ОЉДАН

Прво се појаве мириси лебдећа слова перут огребушки нота у чахурама материца перцима крила трепушкама... Покрене се вијавица сасушених љуспица слепих гелера у млечним кутњацима курјака... Хајка гладних срца и недозрелих уста У келијама очних дупљи монаше се кућарице и кртице каме шљунак помешан...

Моћ опсене у облику жене

ЕХО ЉУБАВИ Виртуоз на виолини Глумац на бини Шта год пожелиш си Ти Музика добија облик и име која светлошћу обасја моје риме И клавијатурист и гитарист Ти си маестрални артист. А ја слушам ехо јер сам далеко од извора љубавног музичког виолинског...

Године снова у нама живе

ДИМ Уздахом сам сакривала боли Прочитала из душе видовне Цедила се к'о пролећна стреха На речи се твоје истапала. Милосни су раширили руке Даривали смарагдне везове За бисерит у бело ограде Палила се лила на светиње. Нису кише ватре угасиле Него други ветри разгорели Дим...

Ако ме донесе

Ако ме донесе та олуја бола, до старе кафане и њеног стола, подигни главу па ме се сјети, сијед сам драга а вријеме нам лети. Ако ме донесе - загрли ме крадом, тихо корачајмо ту са нашим градом, зар смо...

Шумадија

Мала је Русија да би у њу могла стати Шумадија Нема тог пролећа у свој поезији Ни слике која би показала њену лепоту Велика је Русија Али је свет мали за Шумадију... Москва. 15. септембар 2018. Слободан Ристовић