Слободан Ристовић: Помисао на њу

Расеца ме помисао на њу као глувонема жишка лед Оштрица је умилне белоушке којом се умива рана лажног пољупца Улива ми се у тело не остављајући ни тишину под ноктима ни клицу вреса у корену зуба Отапа...

У славу Свеца Чудотворца

Свети Василије... Под облаке међ' литице двије Пећина се у стијени крије Са врлeти и свети Kрст сија Над моштима Светог Василија Ко год иде стазом ка Острогу Он је вјерник ближи је још Богу Светим огњем из греда што бије Благослови...

Исповијест душе

Мој дом је најпустији од свих домова на свијету, огољен ко кост, разрушен ко после потопа, изгубљен и јадан ко путник без игдје икога на свијету.... Сва сам тужна , разведена, смрадна, преварена, невољена, изранављена гнусним и перверзним...

Слободан Ристовић: Мали сам ја

Освануо сам међ јагодама и избисканим речима које су ми запречиле вене у недрама Воћњак сам и кртичњак чокот смоква и маслина Јасен на међи рудничкој у Радљеву и пиргави дуд Живка Чуле Нисам уранио да бих узбудио птице него да бих се...

Радмила В. Стојановић: Свети Василије у манастиру

Свети Василије, угодниче Бога, Врлине измоли за раба грешнога. Васиона поје од блаженства Твога, А кот вражји гине oд Служења Твога. И Острог и земља, Лекују до Бога. И благост Молитве, Јединство и слога, Емитује Празник Петровграда мога. У манастир хрли верникова нога, Меланија светкује...

Стефан Марковски: Три песме

Увод у модерну метафизику Бог у теби, чије идеје стављаш на други тас тржишног кантара, каже ти да је душа града изграђена од црвених атома, који стварају ваздух у затвореним куглицама а бетон који су урамиле...

Јадранка Бједов: Три песме са преводом на енглески

ЈЕДНА ДУША Давно пре нашег Времена Ти И ја били смо једно Сетих се тек Кад је из моје Твоја душа Пропевала Зар не рече гласно Прелети све Овоземаљске сате Врати се у време Пре сваког почетка Биће ти јасно Да обоје тад Из једног грла Певасмо   ONE SOUL Once upon a...

Не умири прије смрти

Снени прашњави путниче  види ти се мрачна страна мјесеца у њедрима, не умири прије смрти која пустоши једино тијело ко је бољи, ко је први, нисам ни једно ни друго, ослободи се себе побједићеш све...

Срећко Алексић: Пет песама

Завичај, када ме нема... Завичај је када немаш никога да те позове у своје село на родни праг, заспалих прадедова у кући где ти је отац рођен, стоји празна и напуштена тишина из које зјапи крик, да те нико не...

Биљана Ранков: Несаглед

Близу Ниже се влагом забрађени пут На том путу Све што треба Све што треба Мрви коленима житу подне не би Не би у свет стала Да је изговорим Та тешка радост писама твојих Кад дочујем лепет Кад ме дослухне звон Зимских, давних идила Однекуд По страни времену...