16 C
Vienna,AT
недеља, септембар 23, 2018

Шумадија

Мала је Русија да би у њу могла стати Шумадија Нема тог пролећа у свој поезији Ни слике која би показала њену лепоту Велика је Русија Али је свет мали за Шумадију... Москва. 15. септембар 2018. Слободан Ристовић

ЗАШТО КАДРА НИСАМ

У бездану самоће душу ми пустош испуни, све црвено неста у маглама бјеличастим, док мисао што несрећи хрли, бори се у мени. Зашто кадра нисам да се отмем тој дивљој немани. Да те загрлим љубави моје маште, да полетим попут птице, да по небеском пољу береш ми љубичице, да сунца...

Пожељех

Синоћ на кеју, док се Дунав купао у сребру мјесечине, причао си ми своју причу држећи ми руку, али опрости, не разумјех све ријечи. Остах загледана у твоје очи. Било је нечег тајанственог и учињело ми се помало болног. Пожељех извор тог бола, који би само на час, у...

Три Недине песме

ИЗА ХОРИЗОНТА Видиш, Пресвукла сам се Из чежње у заборав И обукла хаљину За рингишпил Живота Што лепрша на ветру. Као дете се окрећем У тој мекој свили. Пресвукла сам се У извор себе Доброту и чистоту дечију Протичем где пожелим Као свака кап воде Увек нађем пут. Машем...

Лутајућа звезда

Увек ми најави Своје доласке Зрацима сунца Који пробију облаке. И опет светло И све је згуснуто Тишином љубави Дрхти додир У ишчекивању новог дана. О, шта си ми то са собом донела Или си сва од светлости Сачињена моја мала Лутајућа звезда. И не дам заљубљености Нити...

У мислима са собом разговарам!

МИСЛИ Мисли се у глави роје сударају и лом праве! Вежем срце на улар навика је моја стара пустим памет да ме води још са два улара! Корачам калдрмом које одавно нема а подбија табане, боли и звечи! Са олакшањем први дим удахнем! Бацим тек...

Растанак

Сунце је јутрос промијенило кретање, лијево од моје душе. Неминовност растанка на перону наше станице, тишином притиска. Љубави бисер у вртлогу страсти, гдје нестадоше наше паласти масте, мисао пролеће. Последњи његов дан у мени, мене у њему. Срцем биљежимо сваку нам црту лица, да сачувамо у времену траг. Зашто не проникну у моја...

Пут

Тихо, непримјетно док мислиш да не мислиш , загледан у небо безобзирно некуд јуриш , погледом тражиш дијелиће слободе и љутито ломиш прсте у гомили људи, причаш сам са собом , крадеш себе од свијета утркујеш се са псима луталицама и претураш просторије прошлости на...

Херцеговачко чудо

Камена земља тла освештаног стопама светих походника. Сребрна колевка рода Савиног. Олтар светих великомученика. Са тла светога лак је узнос свему што у вис небески стреми. Највеће благо овде је понос и људи чојством племењени. Мајка га родила на...

Кад почетак ти крај постане

Крај Почетка Кад почетак ти постане крај кад нестане прави сјај кад зора у мраку осване кад чекаш од јуче дане кад познајеш јутро свако кад знаш да није све тако гласно док причаш,ти ћутиш насмејан,док се љутиш. Кад почетак ти крај...