-1 C
Vienna,AT
понедељак, фебруар 18, 2019

Из књиге «Бајка о Анђелији»

Једног дана Једног ће дана човек човеку бити звезда и шкргут беса замениће песма грленог извора и зора ће се родити без јаука; суноврат доброте тада неће бити мрак који је закључао последња пристаништа. Једног дана ће човек човеку постати земља родна, а не луталачка,плачна и...

Пресеци ту жицу

ДИ(м)НАМИТ Гледам Како ти се руке тресу Док размишљаш Коју ћеш жицу пресећи. Пресеци је Побогу Па нек` експлодирам Или заувек Останем безбедна. Пресеци ту жицу Само да не гледам Те дрхтаве руке Од којих ми се Цело тело тресе. Нити ће бити прва експлозија Ни последње састављање. ЛАВИЦА...

АЛМИЈУМСКИ ДУГМИЋИ

Није вас више срам да гледате себи у леђа Да немате марамицу ни боквицу свом срцу јагњету које се покурјачило и одметнуло из прсију Више немаш вајде од свирале ни прутића ишараног варницом Оном шаром која је била улев под њеним вратом и петља...

Ми знамо

СТАКЛО ОД НАОЧАРА Јутрос ми птица у стакло на соби ударила Птица из сна из моје главе у коју сам је склонио док мину олује док се слегну снегови док не одустану ловци и орлови Док не помисле да сам се у тебе претворио А онда...

ПАКТ СА МЈЕСЕЦОМ

Кад се небо обоји руменилом свитања, отворе се прозори душе. Утихну звијезде, окрилате се мисли и полете пут небеских висина. Лете ливадама, планинама и кад се простире ноћ над нама, и онда кад из облака грми јека. Муње у осмјех сунца претварају, од чудесне дуге хаљине сију, умивају се бисер росом. Пакт са...

ДИТИРАМБ ВЕНЧАЊА

Дрхти свемир од радости, Искре снови од светлости; Трепет жеља и милости, Извориште удобности, Расте нада саборности,  А прстење прсте гости,  Младожења младу носи,  Бојану над прагом гости.   Венчањем су овенчани,  Ем, лепотом уписани,   Нижу песме радовани,  ...

ОВАЈ СВЕТ ЈЕ УГАШЕНА ЛАМПА

У мимоходу јутра на путу следбеника, у молитви испосника- јутро ће донети нови дан. Само напред док те храбре руком помилују по челу, ногом нагазе по неделу- избројани су ти дани. Иза решетке птица живи и пева песму оду љубави, само напред док те...

ПРЕКОБРОЈНИ

Са Голготе у медитеранско плаветнило, ми, Прекобројни, као дивизија осванусмо. Сачувах митраљезе, полумртви оживесмо, на острву Светог Спиридона ране извидасмо. Дубљи траг од Византинаца и Млечана остависмо, на Острву спаса кости у камени мост уградисмо, у Свето наше отаџбинско србско...

Слободан Ристовић: Кад останеш без образа

Црњосави Кад останеш без образа онда ти се изгуби и огледало на њему, па не можеш огледнути срам и стид Али ни лице видети Из те празнине те гледају очи рођене а ти их...

Василије Шајиновић: Вријеме је да нов наук примиш

ОДА СТРАЖИЧКОМ ДРОЗДУ Птицо небеска шири лака крила Над зеленим морем младог борја Зауздај атове сјевера и истока Када насрну на старост твог дубља Племе моје скитачко одвукоше даљи На све четири стране бијела свијета А снови отргнути им заосташе На Пријеком...