Поезија данског песника Анеа Херлова Петерсена (Превео Пантелија Милосављевић)

Завера Светом управља тајно братство Илумината, Ред сивих рептила,Анунаки са планете Нибиру. Невидљиви међу нама,мењају облик Из рептила у човека,али не и истину у Својим очима. Илуминати и Анунаки су Билдеберг група, и на једногодишњим Скуповима, одлучују шта са нама. Пију дечју...

Сара

К. Аћимовићу из Бргула Костина сестра Сара Клица коју је барут окумио Била је куршум потопљен у млечику мога срца Зеленог као жар врбових гранчица Листала је вриском у мојој несаници Сара је бил сијалица од милион милиона свећа све остале су...

Још има људи

ЈАРА Као јара трепери улицом. Лебди нам у забезекнутим очима и устима. Носи своју ласу прекривена аљетком, као да јој је "Карађорђева звезда". Бљеска јој се кркуша дивизмом овијуњена... ...................................................... * * * Због Ње сам датум заборавио. Знам да су ми пчеле у уши улазиле Ројиле се...

Љубав као нафора

ПОЉУБАЦ КАО ПРИЧЕСТ Ти поједи једну Ја ћу осталих Шест кора Са сољу Без воде Љубав је Наша нафора. Уз кап вина Икону И свећу Само то је Довољно за срећу. Постићу на води Ова осећања Да пољубац твој Буде као причест.   ЛАВИЦА К'О ЛАВИЦА Прокрварила Рањена усна А крв би као мошт Слатка Ђаво засладио Да...

Ноћ

Б. Тимотијевићу Цигани су ноћ нафиксали Неким мраком из трулог кутњака Илом нокта који је опанак прогризао Па са ровцима оједа опуту Из жене оснуране Да није фењера Што светли ко пушка двоцевка Из њених недара Уцрвљали би ћорци у фишеклијама И слатко ило...

ОРЕОЛ ОД ОБЛАКА

Мишљу усковитлах облаке прошлости, замириса прољеће небом времена давног. Звуци музике опијају душу, нада се смјело отима, плешући около свој танго. Залазак сунца полуруменим зрацима, шара по лицима правећи облике срцолике. Небу полетје жеља у мирису багрема, ехо јој просу у срце свилу, у лику, анђела-боема. Мишљу му дадох ореол од облака, засјени...

Трептај душе

Тренутак дужи од вјечности, стаде у један поглед случајни, што свемир у њој промијени. Загонетан, моћан да стихове пише, кад последња звијезда с јутром са обзорја кидише. Осмјех му је Божијем слицчан, таквој сили није вична. Озари јој све сутоне и разигра чежње давне у облаке уткане. Затрепери душа у љубави жеђи, вјетар снова у...

Штитимо се сновима

Јутро, пада фина крљушт биља и топлих угризака уста. Беласа се јато риба подно зидина Голубца у зајапуреним сенкама њених ушћа. Отварају се шишарке разноликих свемира,пуне семена и угнилелих врхова стрела, убрзо ће доћи ратно стање, када ј...

Сјај божанских двери

У зјеницама очију твојих хоризонт би да дохвати,. облаке да боји бојом твојих усана, уздахе у звијезде да претвара. У спаваћицу од цвјетних пупољака, сања да је облачиш, постељу од мирисних латица да правиш, заљубљене зоре пред ноге спушташ. Љубоморно да разгониш громове, муње и вјетрове. Мјесецу да...

ДАХ ДУПЉИ

Божидару Станару Чујем га како дише дупљама чавки У којој ржу бели коњи пребојени у црно. Оседела ноћ Крај пута крајпуташи ложе ватру греју кости којима се не зна глава број пушке и утиснут жиг завичаја у чело које је однео гелер у неку Мораву... Он ћути и тимари...