Јован Дучић: Две песме о Хрватима

СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ Ти не знаде мрети крај сломљеног мача, На пољима родним, бранећи их часно Китио си цвећем сваког освајача, Певајућ’ му химне, бестидно и гласно. Слободу си вечно, закржљала раcо, Чек’о да донесу туђи бајонети, По горама својим туђа...

Петар Милатовић: УГОСТИЛИ СМО БОГА

Кад су нам баке и мајке правиле пекмез од шљива и пекле хлеб у ужареној црепуљи све је мирисало на душу између два сунчева зрака кроз оџак на кући кроз који се излазило у свет заједно са...

Анамарија Милошевић: Отаџбина се брани лепотом!

ПОМИЛУЈ ГОСПОДИ Српски народ господски беше, док пред њим Србин стајаше. Краљеви и кнежеви веру одржаше, храмове подигоше, и Србе Србима начинише. Славни наш Стефан Немања, што од њега Студеница и Ступови никоше, изроди три сина...

Петар Милатовић: Данас сам по жељи анђела...

Данас сам по жељи анђела фарбао небо чудесним бојама Које су деца направила у тајним сновима Сунце сам уоквирио звездама из сновитих жеља ратара И кад сретох на небосклону његове испуцале, жуљевите руке Застах и поклоних се уз...

Миладин Берић: ГОРИ МОРЕ СВИЈЕЋА НА ДРУГОЈ ОБАЛИ (Мученицима из Јасеновца)

Мртви ће тамбураш пригрлит' тамбуру да одсвира на бис молитву за мртве опроштајни валцер - српску партитуру пјесму ријеке Саве - Блуз заклане жртве. Мртав да мртвији не може да буде Јасеновац спава у туђем кревету кажњен да сабира људе...

Зоран Јелић – Зозон: Шест песама

БОЉЕ ЈЕ ПРОШЛО На трен животе стани. Где сам то сада, да видим. Брзо ми измичу дани. Ничег се више не стидим. Уморан увече лежем. Уморан јутром се будим. Кроз живот се растежем. Кријем се да не полудим. Зашто морам да трпим да против...

Велика Томић: Једанаест песама

Мајко Камени поглед тежак и опоран као што је твој живот мајко, човечице, мученице... Твоја те машта наивно водила, у свиленом фустану поред реке стопалом глатким васиону да играш. у трансу, пркосним ликом подигла реку. Сепет Загрлићу мисао место тебе, да ме одведе у...

ВЈЕРА ГАРОВИЋ: БОЛ

Кад си мали живиш бајку  Онда ти из руке узму играчку Сузе оперу образе А време огрне мисао Велом заборава. Кад живиш бајку Па изгубиш оца а онда мајку Неутешан си у болу. Заштиту тражиш и...

Слободан Ристовић: Да нигде нема земље за кукање довољно би било Косово

Слежу се кости као грање праште суварци трепћу јејине бецају се пауци забринути за бачене мреже Копни живот усахњују воде Враћа се занемарена природа Будан сам. Вратио сам се из крајева јестивих мириса.Побојиле ми мисли. Писао бих, када бих могао да се...

Рада Ђошан Китић: Побиједила сам саму себе

О ЉУБАВИ Толико бих тога имала да кажем о љубави једној, о уснулој срећи, ал' загризем усне и ријечи одважем, одмјеривши прије но што ћу одсјећи! Мирисом бих твојим опијена била к'о од вина рујна када се опије… Ни часила не...