Верица Петканић Влајков: Покрај Тисе

И нек' буде покрај Тисе Јербо ето... Живи ми се Дише ми се Плива ми се С тобом ми се... Сваста ми се.. Чини ми се... ради Покрај Тисе Љуби ми се Плеше ми се С тобом ми се... Шта год да је Мили ми се... Јербо ето..: Нада...

Јадранка Ћулум: Ноћ је родила нашу жудњу

ОЛУЈА Ноћ је родила нашу Жудњу Светли још мало Достојанства Кратко Осећам моћ Свемира Усне као Храмови Носе потајни Одјек Преко Светог Поља Уживања Почиње ИСПОВЕСТ Искрено Признајем Грешила сам Кад се дочепах вишег понижавајући слабије Кад се претварах хромом пред онима што су обогаљени Кад сам бирајући одабрала лакше а не теже Кад бејах послушна из страха тврдећи да сам у стрпљењу јака Кад подигох сукњу не бих...

Хаџи Милорад А. Церовић Тушински: Завичајна ода Дробњаку

Ој, Дробњаче, моје мило племе, Људсковине и јунаштва сјеме.... Уточиште епике , гусала , Огледало истине , морала . Неситог си увјек освајача дочекив′о врховима мача, твоја брда и стрме литице крвницима бише костурнице , а кланци ти и гудуре тврде освајачким лешинама...

Радојка Никић Милиновић: Пет песама

Без(брижна) скривена у тишину нежно молитвена под велом блажена тајанствена Песмо!   Мирис долазећег јутра Дуги осмеси доносе топлину љубљених даљина Лепота на дар нежном срцу радовање   Ноћ лептира лепршава игра разнобојне маште на месечини сан ближи На Светог Илију Ужарена ватрена кочија небеске даљине сунчана ружа Послe сна увео венчић радознале маште вео   Тајна молитве Суза цвета капље низ трн Милује бојама сетно кајање молитвено БЕЛЕШКА О АУТОРУ Радојка Никић Милиновић рођена је 24. марта 1974.године у...

Биљана Ранков: Несаглед

Близу Ниже се влагом забрађени пут На том путу Све што треба Све што треба Мрви коленима житу подне не би Не би у свет стала Да је изговорим Та тешка радост писама твојих Кад дочујем лепет Кад ме дослухне звон Зимских, давних идила Однекуд По страни времену...

Гласно живим све смрти

ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЊЕДАРА Не видим ли ниодкуда Да дах лика твога ветар носи Видим нећу моћи да заитим Косу башкарену Над њедрима изнедреним Не чујеш вапај душе Жедна је тебе Капи једне исте у сатима тим Послаћу ти голуба писмоношу Не посумњај да...

Љиљана Вујић Томљановић: Жишке

кажипрст на говорима крцатим порукама мира као зрео шипак сјеменкама Кажипрст у неистомишљенике упрт у Веселе свеске окићене Великим и малим именима исписаним словима просперитета и несвјесно подијељеним на десетине страна пажљиво смишљених да се утопе и нестану на супротној страни лица испосника...

Гроздана Црепајац: Сузе се на крају саме покупе и одлазе

У ТУЂИМ ЦИПЕЛАМА Сећање окачено чиодом незаборава, чекање пожутело као отпали лист, који ветар разноси од немила до недрага. Прашина затрпава поглед, преносећи вирус самоће. Горак укус сновиђења, растера ласте,залеђеног пролећа, корации саплићу, у туђим ципелама превеликог...

Слободан Ристовић: РАЗДРЉЕНА СРБИЈА

Скидајте ме са овог багрена нигде се не заметнуо Ене кума пошао нам на славу како да га оваква чекам Ко да му каже да нам је преча смрт од њега. Нисмо је ми на нас напујдали него они отуд из Прека Окитили...

Слободан Ристовић: Помисао на њу

Расеца ме помисао на њу као глувонема жишка лед Оштрица је умилне белоушке којом се умива рана лажног пољупца Улива ми се у тело не остављајући ни тишину под ноктима ни клицу вреса у корену зуба Отапа...