ПРОГОВОРИ О ЗЛОЧИНУ СРЦЕ

Из мрачнога глобал посрнућа на попришту Косовскога боја, Арбанашка ниче Жута кућа крвавога злочиначког соја. У тој кући монструозног чина из Србина извадише плућа, а из мајке нерођеног сина у најтежем болу васкрснућа. Чупала је од Турчина рука живо срце јуначко што беше, из...

Петар Милатовић: Реч скровита

РЕЧ ПЕСМА ИСПЛЕЛА Савршена је реч лековита/ Та реч скровита, силовита Црта слику можданог платна/ По ивици временског клатна Тајновита реч наша повратна/ Податна постаје и златна Реч од самог Бога видовита/ За злотворе стреловита Крени трагом тих речи...

Ми знамо

СТАКЛО ОД НАОЧАРА Јутрос ми птица у стакло на соби ударила Птица из сна из моје главе у коју сам је склонио док мину олује док се слегну снегови док не одустану ловци и орлови Док не помисле да сам се у тебе претворио А онда...

Слободан Ристовић: РАЗДРЉЕНА СРБИЈА

Скидајте ме са овог багрена нигде се не заметнуо Ене кума пошао нам на славу како да га оваква чекам Ко да му каже да нам је преча смрт од њега. Нисмо је ми на нас напујдали него они отуд из Прека Окитили...

Илија-Синиша Тодоровић: У славу завичаја

ЉЕПОТА Љепота је уживати са благодетима родног краја љепота је надахнуће пурпурнога дивног сјаја, те ливаде крајолици Шњеготине моје благо још је љепше кад мом срцу у сновима и на јави драго. А тек ноћу гледат' мјесец у пратњи данице дивити се и гледати звијезде падавице, слушат зричка...

Не дам

Не дам грумен земље плодне, ни у гају шљиве родне, нити бора нити јелу не дам багрем у свом селу! Не дам грмље а ни цвеће, не дам шибље ни дрвеће, не дам росу не дам траву не дам Дрину не...

Радмила В. Стојановић: МАРИЈИНА СИМФОНИЈА ВАЛЕНТИНИ

Мистерију свемир-лета, Афирмише, описује, одгонета, Ризничарка наклон-света. Изузетна едиција, перу мета. Јединственост Восток лета, Испуњења, искушења и успења, Нанизала укњижила, кућа Пчелица, А умношћу исписала изузетна Марија. Симфонију Гагарина поновила Валентина. Испис пера Маријиног, Терешкова хероина. Мир земаљски облетела, сорок восем раз, Филигранска хероина Русије...

Срећко Алексић: Пет песама

Завичај, када ме нема... Завичај је када немаш никога да те позове у своје село на родни праг, заспалих прадедова у кући где ти је отац рођен, стоји празна и напуштена тишина из које зјапи крик, да те нико не...

Из књиге «Бајка о Анђелији»

Једног дана Једног ће дана човек човеку бити звезда и шкргут беса замениће песма грленог извора и зора ће се родити без јаука; суноврат доброте тада неће бити мрак који је закључао последња пристаништа. Једног дана ће човек човеку постати земља родна, а не луталачка,плачна и...

Поезија данског песника Анеа Херлова Петерсена (Превео Пантелија Милосављевић)

Завера Светом управља тајно братство Илумината, Ред сивих рептила,Анунаки са планете Нибиру. Невидљиви међу нама,мењају облик Из рептила у човека,али не и истину у Својим очима. Илуминати и Анунаки су Билдеберг група, и на једногодишњим Скуповима, одлучују шта са нама. Пију дечју...