Миодраг Лукић: Господар никако да дође (Комедија)

Ово није комедија, ни трагедија, ни драма, ни пародија већ најцрња збиља, којој морамо да се насмијемо јер кад би је схватили сасвим озбиљно, замукнуо би смијех међу нама за наредних двјесто година. Све се...

Миодраг Лукић: Дух (зло)времена

Играју : Миа Главаш - Јована, кћерка попа Јакова Нађа Вукашиновић - Жана, кћерка попадије Лепе Борис Јеленић - Поп Јаков (вештац Славољуб) Гордана Ранђеловић - Даринка – Ксениа (певаљка, љубавница, социолог) Тамара Павловић - Попадија Лепа, бивша Yамура,...

Миодраг Лукић: Ко је Господар коме служе господари наших живота?

Прије пет дана се један мој пријатељ озбиљно наљутио на мене јер сам намјеравао да објавим текст са насловом „СС копиле Херта Милер држи лекције Србима“, па сам промијенио наслов у „Ко је позвао...

Миланка Кузмић: НА ВЈЕТРОМЕТИНИ ЖИВОТА

Ово је прича о жени коју је живот немилосрдно шибао, а она сваки пут све јача и јача, одолијевала налетима његових олуја, корачајући стазама своје судбине борећи се за сваки нови дан често до...

Вукосав Делибашић: Отац је глава породице

Прича о оцу не може бити не повезана са новим временом, како би се разумјела и упоредила улога оца у старом и новом. Та улога се у великој мјери разликује, због другачијег вредновања неких...

Миодраг Лукић: Протокол са последње демонске скупштине

Причао ми један прозорљив човјек, а касније још многи други да је једном, датум се не зна, одржана демонска скупштина на којој је донијета одлука, односно одређене смјернице како да човјечанство буде докрајчено. Као што...

Беседа Слободана Ристовића на књижевној вечери у Рогатици 17. августа 2017.

Драги народе, да вас није овде песме би ко живина већ биле на грани, Вечерас је Рогатица језичка караула српског језика, светионик на свим морима и сателит у небесима. Oвде смо јер нам је језика дом и домовина, име...

Петар Милатовић: Насамо са умнима

Мудри Аристотеле из Стагире, кад је, по теби, пријатељство једна душа у два тела, зашто ниси објаснио како и зашто пријатељ убија пријатеља, а штеди непријатеља, али си био дубоко у праву кад си...

Рајко Двизац: Јутро је мирисало на кишу

Јутро је мирисало на кишу. Старац је тешко устао из кревета и с муком обуо папуче.На ногама је имао чарапе. Ноге му хладне од онда... од онда када је она отишла. Волео је многе...

Вукосав Делибашић: Укус камена

Дјетињство је предворје живота, поглавље једне велике књиге која се касније исписује и једна је од најважнијих фаза развоја, са веома високим захтјевима за прилагођавање, па зато постоји велика повезаност између наших искустава у...