11 C
Vienna,AT
понедељак, октобар 22, 2018

ОГРЛИЦА ОД ЋИЛИБАРА

Као девојчица, била сам љубоморна на Данку. Ни сама нисам знала зашто. Чинило ми се да није лепша од мене, није била ни бољи ђак, имала је врло кратку косу, за разлику од мог...

Рајко Двизац: Јутро је мирисало на кишу

Јутро је мирисало на кишу. Старац је тешко устао из кревета и с муком обуо папуче.На ногама је имао чарапе. Ноге му хладне од онда... од онда када је она отишла. Волео је многе...

Слободан Ристовић: Буђење мртвих истина

Моји другови нису читали ништа од онога што сам ја читао. Они су били ђаци. Ишли смо заједно у школу, а учили смо различито. Можда сам са њима ишао у исти разред, јер је у...

Коњске муке

Сретнем данас једног коња, седи сам у парку и плаче. Нешто ми се ражалило па одлучих да седнем поред њега. Седела сам минутама и минутама , палила цигарету за цигаретом али никако нисам налазила...

С. И. Хсиунг: НЕБЕСКИ МОСТ (одломак)

Сјеме лубенице неће дати коров, Ни коприву, љубицу Ако посадите милост или похлепу, Небо неће заборавити. Понизни аутор је врло почашћен да започне своју књигу о филантропији. Под бљештавим сунцем врућег дана 7-ог мјесеца 5-е године за владавине...

Слободан Ристовић: Писмо брату

Добри Брате, мало ми се ко рута и перута крштеница. Жутнула по рубовима, па се рашива. Испада трина /танког ибра/ који се најлепше пушио у полуткама, пола ждиш, а друга половина за капу. Сад,...

ДУПЕ И КЊИГА

Била једном једна баба која је прала дупета у једној земљи, подалеко од нашијех крајева. Тај посао је био уносно плаћен, баба је добро зарађивала, али јој то не бијаше довољно у животу, јер...

Опасница

Мој пријатељ, књижевник, Радован Влаховић, на свом фејсбук профилу, је окачио статус, насловљен: „Еротска жеља је тема коју у писмима избегавамо“. Овим текстом нам је загрејао моралну баријеру, коју је сам прозвао „изолациони слој“, који...

Анђелко АНУШИЋ: КОЛОНА (монодрама)

Крајишким Србима пострадалим у хрватско-натовској злочиначкој операцији Олуја августа 1995. Колона је сила! Бог спаситељ! Кад сам помислила да је све готово, занавијек – небо нијемо, зажарено, а са земље протјерују; немаш времена ни...

Цвијетин Ристановић: Кров који прокишњава

Kућa у којој сам провео рано дјетињство била је врло скромна. Имала је само двије просторије: у једној смо сви спавали, а у другој проводили све остало вријеме. Сунчани дани су нашу кућу испуњавали радошћу,...